Kupovina jastuka

Saveti za kupovinu jastuka

Studio za zdrav san Pletisanak je mesto u kom se puno zna o dobrom snu, mesto na kome je moguće kupiti 100% prirodne jastuke i jorgane za zdrav san kao i dobiti stručne savete za spavanje, odmor i uticaj sna na zdravlje. Kod kupovine jastuka, najvažnije je da isprobate i izaberete onaj koji će zadovoljiti vaš kriterijum udobnosti. Pravi jastuk za zdrav san je onaj koji zadovoljava vaše lične potrebe za potporom i udobnošću. Bez obzira na to da li ćete izabrati jastuk od, heljde, spelte ili vune parametri na koje uvek treba da obratite pažnju su udobnost, potpora i trajnost.

Udobnost

Danas su najzdraviji, a samim tim i najbolji jastuci koji svojom ispunom pružaju veću udobnost. Zahvaljujući prirodnim materijalima, izuzetno mekim i fino obrađenim tkaninama, jastuk je još prijatniji na dodir.

Potpora

Dobar jastuk pruža nežnu potporu telu u svim tačkama u ramenom i vratnom delu i drži kičmu u prirodnom položaju pri čemu su mišići opušteni.

Trajnost jastuka

Od kvaliteta materijala od kojih je jastuk napravljen, zavisi koliko će jastuk pružati potporu i udobnost. Prirodni materijali su najzdraviji i imaju najduži vek trajanja. Jastuci od sintetičkih materijala nisu preporučljivi.

Veličina jastuka

Veličina jastuka je individualna stvar. Najbolji je jastuk koji svojom veličinom zadovoljava vaše kriterijume udobnosti i potpore. Prilikom kupovine jastuka, treba uzeti u obzir zdravstvene potrebe, koje su najčešće ortopedske i alergijske prirode.


Jastuci od perja

Jastuci od perja - udobnost i kvalitet

Reč jastuk u naš jezik došla je kao pozajmljenica iz turskog jezika. Izvorno, reč za ovaj veoma važan predmet piše se baš ovako – yastık. Neki navodi govore da su prvi jastuci pronađeni u egipatskim grobnicama. Sasvim je sigurno da je čovek o svom uzglavlju počeo da misli tek onda kada je mogao da počne da mirno spava, ne vodeći računa o divljim zverima.

Od tada, jastuci su počeli da doživljavaju svoju evoluciju. Ljudi su se trudili da dostignu što ergonomičniji oblik, kako bi obezbedili udobnost prilikom spavanja. Kasnije, jastuci su dobili i svoju estetsku dimenziju, kad su vezovima i ukrasima na njima dostizali umetničke vrednosti, najznačajnijih umetnina.

Bilo kako bilo, jastuk je uvek trebalo biti funkcionalan i “sposoban” da ubezbedi ugodan položaj prilikom spavanja. Za rad toga, ljudi kroz vekove pokušavaju da osmisle najprimereniji oblik jastuka i da odaberu najbolji material za ispunu. Tako su se vremenom menjali jastuci od vune, jastuci od perja, a danas su sve popularniji jastuci od heljde, jastuci od spelte…

Jastuci od perja - udobnost na prvom mestu

Jastuci od perja, a posebno jastuci od paperja važe za najudobnije jastuke. Nažalost, ljudi alergični na perje, ne mogu koristiti ove jastuke. Jastuci od perja su veoma kvalitetni jastuci, cenjeni svuda u svetu. Posebno su cenjeni u Japanu. Nije nepoznanica da su Japanci svojevremeno otkupljivali velike koliine perja iz Banata. Njihov kvalitet pored udobnosti, odnosi se i na sposobnost termoregulacije i odsustvo pojave grinja. Naime, perje predstavlja veoma nepovoljno stanište za razvoj grinja, a sposobnost perja da zadrži toplotu, a propusti vlagu, svrstava ga u red najboljih materijaala za ispunu jastuka.

Ukoliko do sada niste probali jastuke od perja, predlažemo vam naše linije Bonny i Fine jastuka od perja i Princely i Imperial linije jastuka od paperja. Uskoro će se pojaviti na tržištu... Do tada, pogledajte ponudu naših jastuka od potpuno prirodnih materijala.

 


Heljda

Heljda - Član porodice naših jastuka

Nijedna druga žitarica ne sadrži tolike količine mineralnih sastojaka kao heljda. Od semena heljde se pravi se izuzetno hranljivo crno brašno, pa je krajnje vreme da uvrstite ovu namirnicu u svakodnevnu ishranu.

Heljda u kulinarstvu

Heljda potiče iz Azije, a iako je zbog svoje hranljivosti u domenu kulinarstva priznata kao žitarica, njeno poreklo sugeriše na nešto potpuno suprotno. Prema botaničkim kategorijama, ona je zapravo zeljasto povrće, a u pojedinim spisima čak se ubraja u voće. Na stabljici ove biljke raste i do dve hiljade krupnih i mirisnih cvetova bele, crvene ili ružičaste boje. Zanimljivo je da je heljda medonosna biljka. To znači da u njenoj blizini neretko možemo da uočimo košnice, pa pčele svojom oplodnjom povećavaju prinos. Med od heljde ima tamnu boju, a ukus je aromatičan.

Postala je široko primenljiva namirnica u kuhinjama širom sveta. Nećemo pogrešiti ukoliko ocenimo da je najzastupljenija u Rusiji i Poljskoj. Još od drevnih vremena ova hranjiva žitarica je osnovna namirnica za narode Istočne Evrope. Rusi s pravom heljdu mogu smatrati svojom biljkom. Zabeleženo je da je oblast oko Bajkalskog jezera prvo područje na kome se heljda redovno uzgajala. Ona se u Aziji, gde je ljudi veoma cene od davnina, uvek koristila u ishrani, najčešće za pravljenje knedli. Za razliku od toga, u Istočnoj Evropi se zrna heljde prvo proprže, potom skuvaju u vodi i jedu kao kaša ili kao prilog uz glavno jelo umesto pirinča ili krompira.

Nepravedno zapostavljena

Iz stepa Centralne Azije i sibirskih ravnica heljda je stizala na Zapad starim trgovačkim putevima ili nošena ratovima pod imenom „saracensko žito“, u čast Mavara iz južne Španije. Kratko vreme potrebno za sazrevanje heljde i njena sposobnost da uspeva na manje plodnom zemljištu učinili su da ona postane slamka spasa za veliki deo siromašnog stanovništva Evrope koji se bavio poljoprivredom. Holanđani su verovatno zato dali ime ovoj hranjivoj biljci u čast Svetog pisma: smatrali su da je, poput Biblije, preživela vekove i uspela da nadvlada svoje protivnike. Nazvali su je „boek weit“ (na engleskom „book wheat“ odnosno „buckwheat”, u prevodu „žito Knjige“, tj. „biblijsko žito“), i prvi su je preneli u Novi svet, gde je bila veoma rasprostranjena tokom 19. veka, ali je danas gotovo sasvim zanemarena.

To je prava šteta, jer heljda predstavlja pravu energetsku bombu. „Heljda ima više proteina nego pirinač, pšenica, proso ili kukuruz... a ne sadrži ni najmanje količine glutena, koji kod nekih ljudi može da izazove probleme“, piše autor najprodavanijih knjiga iz oblasti nutricionizma, dijetetičar i dermatolog dr Nikolas Perikone. On je heljdu stavio na prvo mesto liste žitarica i mahunarki koje preporučuje u ishrani svojih pacijenata.

Šta se sve proizvodi od heljde?

Najzastupljeniji proizvod od biljke heljde jeste njeno brašno. Ono se dobija mlevenjem zrna, koje po izgledu podseća na pšenicu. Kao takvo, koristi se i kao dodatak drugim vrstama brašna. Ono je tamne boje i nije glatke strukture kao belo brašno, a koristi se za pripremanje palente, hleba, različitih peciva, pita, palačinki, torti, kao i testa za rezance. Pored zrna, heljdini cvetovi takođe su našli svoju primenu i to u okvirima narodne medicine. Čaj od cveta leči bronhitis i ublažava kašalj.

Heljda je poznata kao namirnica bez glutena, tako da je pogodna za osobe koje su na njega alergične. Zrno heljde najviše ima ugljenih hidrata, oko 73 procenta, proteini su zastupljeni u količini od približno 12 odsto, dok biljnih ulja ima između dva i tri odsto. Kada je reč o mineralnim materijama, brašno od heljde poseduje kalijum, fosfor i kalcijum. Sadrži i gotovo sve vitamine grupe B, kao i vitamin P, tačnije rutin, koji poboljšava otpornost krvnih sudova. Zbog svega spomenutog, heljda ima brojna lekovita dejstva. Ona smanjuje nivo šećera u organizmu, te je preporučljiva za dijabetičare. Poznato je i da umanjuje krvni pritisak i snižava holesterol. Na kraju, konzumiranje heljdinog brašna dobro je za pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.

Sigurno ste čuli i za Pletisanak jastuke od heljde? Ponudu naših brižljivo sašivenih jastuka, možete pogledati na strani PRODAVNICA


spelta

Spelta - Član porodice naših jastuka

Spelta, ili kako je drugačije nazivamo – krupnik ili pir, žitarica je stara više od deset hiljada godina. U Evropi se odomaćila kada je preneta sa Bliskog istoka. Spelta je zapravo prastara vrsta pšenice. Ona se tokom 20. veka počela sve manje uzgajati zbog raznih vrsta pšenice koje su donosile bolje prinose.

Od tada pa sve do poslednjih godina, kada se ponovo počela komercijano uzgajati, najviše se koristila za ishranu trkačkih konja.

Spelta - I ukus i dobre nutritivne vrednosti

I pšenica i spelta pripadaju istoj porodici biljaka, ali se po mnogim karakteristikama razlikuju, posebno po fizičkim, biološkim i nutritivnim svojstvima. Dugo i usko zrno spelte podseća na pšenicu, ali opna spelte koja čini do 35% ukupne mase zrna je debela i čvrsta, što je znatno razlikuje od pšenice. Zrno spelte zbog svojih blagotvornih svojstava koristi se za punjenje prekrivača i jastuka. Karakteristika jastuka i prekrivača ispunjenih speltom je da dugo zadržavaju miris sena koje zrno nosi sa sobom. Studio za zdrav san Pletisanak brižljivo šije jastuke punjene speltom za Vaš zdrav san. Našu ponudu možete pogledati na strani PRODAVNICA.

Samo zrno veoma je ukusno i sve više korišćeno u ljudskoj ishrani. Sladunjavog i orašastog ukusa, bogato je niacinom, selenom, fosforom, magnezijumom i kalcijumom koji imaju mnogostruko dejstvo na dobro zdravlje. Još jedan od mnogih kvaliteta zrna spelte je odličan balans ugljenih hidrata, masti, vitamina, celuloze i mineralnih materija. Dijetetska vlakna spelte su lako rastvorljiva u vodi, što utiče na dobru resorpciju hranljivih materija u organizmu. Od spelte se pravi veoma kvalitetno brašno, belo ili integralno, a spelta se prerađuje i u pahuljice, mekinje i griz.


vuna

Vuna - Član porodice naših jastuka

Vuna kao prirodni materijal stara je gotovo kao i sama ljudska civilizacija. Najstariji pronađeni materijali su vunenog sirovinskog sastava, te se njihova upotreba proteže milenijumima unazad kroz istoriju ljudske civilizacije..

Vuna je rožnato tkivo slično ljudskoj dlaci, koje u sebi sadrži lanolin. To je prirodna mast koja štiti vunu, a na ljude deluje pozitivno iz brojnih razloga. On ima blagotvorno dejstvo na mišiće, zglobove, kičmu, ublažava bolove i stimuliše cirkulaciju. Lanolin se vekovima koristi u medicini za pravljenje anti reumatskih krema i krema za negu kože. Jedna od najvažnijih osobina mu je da na viruse i bakterije deluje rezistentno, jer u sebi sadrži određene amino kiseline koje im nedozvoljavaju opstanak. Vlakna vune deluju na receptore u koži i ubrzavaju proces oporavka i prestanka bola. Od starina se, kao najbolji lek protiv zubobolje ili glavobolje, koristila vunena marama omotana oko glave.

Kako nam vuna pomaže da zdravo spavamo?

Zahvaljujući postojećem lanolinu, vuna održava temperaturu tela konstantnom štiteći od hladnoće i nedozvoljavajući preterano znojenje. To je objašnjenje zašto se od davnina vuna koristila za uvijanje prevremeno rođenih beba kojima je neophodna toplota.

Vuna ima veoma kompleksnu strukturu koja se sastoji od poroznih ćelija sa mnoštvom vazdušnih čepova. To joj daje posebne izolacione osobine, kao i mekoću i lakoću. Zagrevanje tela vunom, ne samo da poboljšava cirkulaciju krvi već ima i blagotvorno dejstvo na unutrašnje organe poput bubrega. Vuna poseduje i veoma visok nivo apsorbcije vlage (i do 40%), a bez osećaja vlažnosti. Vlaga isparava iz dlake ostavljajući je suvom.

Sa porastom pojave alergija, značaj vune raste ne samo za odevanje već i u drugim primenama kao u higijeni spavanja ili opremanja doma, jer vuna ne izaziva alergije i dozvoljava disanje kože. Merimo ovca daje najmekšu i najkvalitetniju vunu koja se koristi za izradu ovih odevnih predmeta. Uz pravilno održavanje, odevni predmet od vune je izrazito dugog veka trajanja.

Brižljivo napravljene jastuke punjene vunom, možete poručiti na našem sajtu. Mi brinemo o Vašem zdravom snu...


Lavanda

Lavanda - Član porodice naših jastuka

Lavanda i njena lekovita svojstva

Od davnina poznata su lekovita svojstva kojima obiluje lavanda. Lavandom su lečeni ljudi koji pate od nesanice, od bolesti nerava, lošeg varenja. Stavljali su je u tople kupke, mirisali se njenim eteričnim uljem, pili čajeve od njenog cveta, i stavljali je u jela kao dodatak hrani.

Lavandu nazivaju „neodoljivom gospodaricom Mediterana“. Smatraju je i zaštitnim znakom Francuske. Lavanda (Lavandula officinalis) se odavno uzgaja na plantažama i u vrtovima širom Evrope. Kao divlja raste na suvim, toplim i krševitim padinama. Ovaj dugovečan, razgranat grmić, prepoznatljiv je po plavičastoljubičastim cvetovima vrlo prijatnog mirisa i aromatičnog i nagorkog ukusa. Vekovima, osušen cvet ove biljke stavlja se među rublje da dobije prijatan miris. Sveži ili, češće, suvi buketi služe za rasterivanje komaraca, moljaca, stenica i drugih insekata.

Osušeni cvetovi su jakog mirisa i najčešće se koriste za pripremanje čajeva, biljnih kapi, etarskog ulja, kupki kao i za inhalaciju. Obiluju etarskim uljem i taninima, a sadrže i fenolne kiseline i flavonoide. Najdragoceniji sastojak je etarsko ulje čija količina i sastav zavise od varijeteta biljke, vremenskih prilika tokom sezone, zemljišta, nadmorske visine i načina destilacije. Zato vrednosti nekih njegovih sastojaka variraju u vrlo širokim granicama.

Najbezopsanija biljka

Kada je o lekovitosti reč, aromaterapeuti tvrde, da se radi o ulju izuzetnih osobina. Smatra se najbezopasnijim i nema štetnih dejstava. Može da se koristi u svim uzrastima i veoma je delotvorno protiv mnogobrojnih oboljenja i tegoba. Ne čudi, zato, što lavandino ulje nazivaju „majka etarskih ulja“. Bezbojno ili žućkasto, ceni se prema sadržaju linalil acetata, a većina farmakopeja propisuje da kvalitetno etarsko ulje lavande ne sme da ima manje od 35, ni više od 62 odsto ovog acetata. Osim toga, sadrži i slobodni linalol i geraniol, kao i malo pinena, cineola, kumarina, raznih ketona i valerijanata. Čuva se na hladnom i mračnom mestu u dobro zatvorenim tamnim staklenim teglicama.

Kada je o lekovitim osobinama reč, lavanda blagotvorno deluje na želudac i matericu, smanjuje nadimanje, pospešuje izlučivanje mokraće i uređuje menstrualni ciklus. Preporučuje se i za smirenje, protiv nervoznog lupanja srca, grčeva u crevima i migrene. Osim toga, pokazala se i kao pravi prijatelj kože. Lavnda daje dobre rezultate u borbi protiv akni, masne kože, dermatitisa, psorijaze, ekcema i atletskog stopala. Lavanda se koristi i protiv alergija, astme, bronhitisa, zapaljenja grla, infekcija usne duplje, kašlja, upala sinusa, konjunktivitisa, migrene, glavobolja, opekotina, posekotina, uznemirenosti, depresija, stresa, hipertenzije, bola u uvu, neprijatnog zadaha i teškoća s varenjem.

S obzirom na to da sprečava razmnožavanje mikroorganizama (snažan je antiseptik), od ove biljke pripremaju se i obloge koje ublažavaju opekotine i rane jer podstiču obnavljanje tkiva. Etarsko ulje lavande je idealna prva pomoć jer deluje i dezinfikuje kao alkohol, ali ne peče. Poput drugog lekovitog bilja i lavanda daje bolje rezultate ako se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili žalfijom, jer ove biljke pojačavaju njeno dejstvo.

Sve naše jastuke možete kupiti sa dodatkom lavande. Sada znate i zašto! Pogledajte ponudu naših jastuka, pažljivo pravljenih za Vaš zdrav san.

Dobar jastuk

Dobar jastuk zdravlje čuva

Izbor jastuka je nešto veoma važno jer od njega zavisi naš san. Od sna zavisi naše raspoloženje preko dana, a sve zajedno se odražava na naše zdravlje. Neudoban jastuk može da prouzrokuje ne samo loše raspoloženje, nego i da pogorša probleme s kičmom, vratom, glavoboljom, alergijom i astmom. Na tržištu je u ponudi ogroman izbor jastuka. Nude se jastuci od perja, vune, svile, lateksa, memorijske pene, heljde, bambusa i lekovitog bilja, antialergijski, s premazom od aloe vere, sa probiotičkim bakterijama. Nije lako izabrati dobar jastuk...

Izbor jastuka prema zdravstvenim problemima:

Za alergiju i astmu - jastuk od svile, pamuka ili vune, memorijski jastuk ili punjen heljdom

Za glavobolju i nesanicu - jastuk s heljdom i aromatičnim biljem

Za bolove u vratu i ramenima - anatomski jastuk sa memorijskom penom ili punjen heljdom

Često se znojite - jastuk od svile, vune ili heljde

Običnom čoveku nije nimalo jednostavno da odabere odgovarajući jastuk. Pogotovo ako ima određene zdravstvene probleme, počev od nesanice, pa do bolova u kičmi. Zato će vam Pressmagazin pomoći da odaberete jastuk po svojoj meri.

Vrste jastuka

Da biste se snašli u raznovrsnoj ponudi jastuka, treba da znate da se jastuci dele: prema obliku (pravougaoni, duguljasti, anatomski), nameni (ukrasni, za auto, spavanje, dojenje), punjenju (od perja, svile, vune, memorijske pene, heljde) i presvlakama (antialergijska, antibakterijska, s premazom od aloe vere...).

Verovatno ste već odabrali oblik jastuka i znate njegovu namenu (jastuk za spavanje), dok je presvlaka bitna stvar, ali služi samo kao bonus dobrom jastuku. Ono o čemu zaista treba da razmišljate je punjenje jastuka.

Cena nije bitna - Isprobajte i kupite dobar jastuk

Prilikom izbora jastuka cena nije od važnosti jer visoka cena ne garantuje da ćete kupiti dobar jastuk. Najvažnije je kako se osećate spavajući na jastuku. U većini slučajeva možete da odaberete dobar jastuk, a da vas to mnogo ne košta. Ako ste u prodavnici i imate priliku da legnete i isprobate jastuk, obavezno to učinite. Ako to nije moguće, naslonite jastuk na zid i zauzmite vaš omiljeni položaj za spavanje kao da je zid dušek. Zamolite nekoga da pogleda kako stoji vaš vrat koji bi trebalo da bude u istoj ravni sa kičmom.

Vuna, svila i pamuk

Jastuci sa punjenjem od pamuka, svile ili vune su skuplji od drugih, ali ljudi vole njihovo prirodno punjenje, koje dobro podupire vrat. Preporučuju se osobama sklonim alergijama. Nedostatak ovih jastuka je to što se vremenom istanje jer se njihov sadržaj zbija. Oni, takođe, upijaju znoj i masnoću više nego druge vrste jastuka, pa ih je potrebno češće čistiti.

Memorijska pena

Nekima se sviđaju upravo jastuci od memorijske pene, koji poprimaju oblik tela prilikom spavanja, a ujutro se vraćaju u svoj izvorni položaj. Ovi jastuci predstavljaju odličnu potporu za vrat, ali su „pregusti" i nisu prozračni. Novi jastuci mogu da imaju neprijatan miris, koji obično nestaje nakon nekoliko dana, a još jedna mana je i to što ih je neophodno menjati svake tri godine.

Poliester

Po pravilu, jastuci od poliestera se ne preporučuju, bilo da su od mikrovlakana ili sa kuglicama gela, zato što ne pružaju dobru potporu vratu i privlače grinje, a mogu da ispuštaju i hemijske štetne materije. S druge strane, ovi jastuci su relativno jeftini i lako mogu da se zamene kada se istroše.

Heljda

Jastuci od heljde su punjeni heljdom, koji, takođe, nude odličnu potporu vratu pri čemu dobro propuštaju vazduh. Međutim, ovi jastuci su malo teži, nešto bučniji zbog šuškanja ljuskica i nekima previše tvrdi, pa je preporučljivo da ih pre kupovine isprobate.


Jastuci

Glava na oblaku od perja

Jastuci  - prijatelji za celu noć

Patite od nesanice? Muči vas bol u vratu? Budite se nervozni? Svi ovi problemi najčešće se mogu rešiti na jednostavan način: dovoljno je da proverite u kakvom je stanju vaš jastuk! Ako imate problema sa kičmom i vratom, više će vam prijati anatomski jastuci nego spavanje na mekom oblaku od perja ili pamuka. Pored toga, možete da isprobate i popularne jastučiće punjene heljdinim ljuspicama.

Isto kao što ne želite da spavate u iscepanoj posteljini, ili krevetu čiji je dušek propao od ležanja, ni vaše uzglavlje ne bi smelo da bude neudobno ni "slepljeno". Nekada su najcenjeniji bili jastuci punjeni mekim guščijim perjem. Danas su popularniji oni sa punjenjem od veštačkih materijala koji ne izazivaju alergije.

Bez obzira na to od kojeg su materijala načinjeni, jastuci se moraju održavati i menjati. Redovno pranje i provetravanje su obavezni, pošto se u njima vremenom sakupljaju grinje, mrtve čestice kože, plesan, buđ, bakterije, virusi, pa čak i stenice, a uzglavlje je u bliskom kontaktu sa osetljivom kožom vašeg lica.

Jastuke je poželjno čistiti svakih šest meseci. Ako su punjeni pahuljicama od penaste gume, mogu se prati ručno ili u veš-mašini, na programu za pranje osetljivog rublja, uz dodatak omekšivača. Jastuci punjeni vunom ili pamukom peru se na isti način, ali posle pranja treba rasparati navlaku, pročešljati punjenje i ostaviti ga da se suši, zaštićeno od direktnog sunčevog zračenja. Posle svakog pranja trebalo bi dodati malo pamuka ili vune pošto se vuna i pamuk vremenom ućebaju a jastuk se istanji.

Kako se održavaju jastuci

I perjani jastuci mogu se prati. Perje se održava pranjem u mlakoj vodi sa dosta sapunice, a najlakše je ako ga perete - gaženjem: jednostavno uđete u kadu i dobro izgazite prljavo perje. Oprano perje isperite mlakom vodom i osušite u hladu, tako što ćete ga u tankom sloju raširiti na čistu prostirku. Jastuke punjene heljdinim ljuspicama ili sličnim punjenjem trebalo bi rasparati i osunčati, bez pranja.

Bez obzira na to koliko ih često perete i protresate, jastuci imaju rok trajanja. One sa perjanim punjenjem trebalo bi promeniti posle desetak godina, a jastuke punjene sunđerom već posle dve. Ako se previše ulegnu i promene oblik, morate ih zameniti i ranije.

Često se dešava da na jastucima ostaju masne mrlje. Da biste ovu pojavu sveli na minimum, poslužite se trikom: umesto jedne, stavite dve navlake za jastuk. Poželjno je da ih menjate jednom nedeljno. Navlake moraju biti od prirodnih tkanina - pamuka, svile ili satena. Njihova veličina treba da odgovara veličini jastuka: ako su premale, jastuk će se deformisati.

Pogledajte ponudu naših jastuka, koju smo brižljivo napravili za Vaš lep san!