Nijedna druga žitarica ne sadrži tolike količine mineralnih sastojaka kao heljda. Od semena heljde se pravi se izuzetno hranljivo crno brašno, pa je krajnje vreme da uvrstite ovu namirnicu u svakodnevnu ishranu.

Heljda u kulinarstvu

Heljda potiče iz Azije, a iako je zbog svoje hranljivosti u domenu kulinarstva priznata kao žitarica, njeno poreklo sugeriše na nešto potpuno suprotno. Prema botaničkim kategorijama, ona je zapravo zeljasto povrće, a u pojedinim spisima čak se ubraja u voće. Na stabljici ove biljke raste i do dve hiljade krupnih i mirisnih cvetova bele, crvene ili ružičaste boje. Zanimljivo je da je heljda medonosna biljka. To znači da u njenoj blizini neretko možemo da uočimo košnice, pa pčele svojom oplodnjom povećavaju prinos. Med od heljde ima tamnu boju, a ukus je aromatičan.

Postala je široko primenljiva namirnica u kuhinjama širom sveta. Nećemo pogrešiti ukoliko ocenimo da je najzastupljenija u Rusiji i Poljskoj. Još od drevnih vremena ova hranjiva žitarica je osnovna namirnica za narode Istočne Evrope. Rusi s pravom heljdu mogu smatrati svojom biljkom. Zabeleženo je da je oblast oko Bajkalskog jezera prvo područje na kome se heljda redovno uzgajala. Ona se u Aziji, gde je ljudi veoma cene od davnina, uvek koristila u ishrani, najčešće za pravljenje knedli. Za razliku od toga, u Istočnoj Evropi se zrna heljde prvo proprže, potom skuvaju u vodi i jedu kao kaša ili kao prilog uz glavno jelo umesto pirinča ili krompira.

Nepravedno zapostavljena

Iz stepa Centralne Azije i sibirskih ravnica heljda je stizala na Zapad starim trgovačkim putevima ili nošena ratovima pod imenom „saracensko žito“, u čast Mavara iz južne Španije. Kratko vreme potrebno za sazrevanje heljde i njena sposobnost da uspeva na manje plodnom zemljištu učinili su da ona postane slamka spasa za veliki deo siromašnog stanovništva Evrope koji se bavio poljoprivredom. Holanđani su verovatno zato dali ime ovoj hranjivoj biljci u čast Svetog pisma: smatrali su da je, poput Biblije, preživela vekove i uspela da nadvlada svoje protivnike. Nazvali su je „boek weit“ (na engleskom „book wheat“ odnosno „buckwheat”, u prevodu „žito Knjige“, tj. „biblijsko žito“), i prvi su je preneli u Novi svet, gde je bila veoma rasprostranjena tokom 19. veka, ali je danas gotovo sasvim zanemarena.

To je prava šteta, jer heljda predstavlja pravu energetsku bombu. „Heljda ima više proteina nego pirinač, pšenica, proso ili kukuruz… a ne sadrži ni najmanje količine glutena, koji kod nekih ljudi može da izazove probleme“, piše autor najprodavanijih knjiga iz oblasti nutricionizma, dijetetičar i dermatolog dr Nikolas Perikone. On je heljdu stavio na prvo mesto liste žitarica i mahunarki koje preporučuje u ishrani svojih pacijenata.

Šta se sve proizvodi od heljde?

Najzastupljeniji proizvod od biljke heljde jeste njeno brašno. Ono se dobija mlevenjem zrna, koje po izgledu podseća na pšenicu. Kao takvo, koristi se i kao dodatak drugim vrstama brašna. Ono je tamne boje i nije glatke strukture kao belo brašno, a koristi se za pripremanje palente, hleba, različitih peciva, pita, palačinki, torti, kao i testa za rezance. Pored zrna, heljdini cvetovi takođe su našli svoju primenu i to u okvirima narodne medicine. Čaj od cveta leči bronhitis i ublažava kašalj.

Heljda je poznata kao namirnica bez glutena, tako da je pogodna za osobe koje su na njega alergične. Zrno heljde najviše ima ugljenih hidrata, oko 73 procenta, proteini su zastupljeni u količini od približno 12 odsto, dok biljnih ulja ima između dva i tri odsto. Kada je reč o mineralnim materijama, brašno od heljde poseduje kalijum, fosfor i kalcijum. Sadrži i gotovo sve vitamine grupe B, kao i vitamin P, tačnije rutin, koji poboljšava otpornost krvnih sudova. Zbog svega spomenutog, heljda ima brojna lekovita dejstva. Ona smanjuje nivo šećera u organizmu, te je preporučljiva za dijabetičare. Poznato je i da umanjuje krvni pritisak i snižava holesterol. Na kraju, konzumiranje heljdinog brašna dobro je za pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.

Sigurno ste čuli i za Pletisanak jastuke od heljde? Ponudu naših brižljivo sašivenih jastuka, možete pogledati na strani PRODAVNICA